HAIKU (俳句)
Haiku je tradicionalan japanski oblik poezije, koji se smatra najkraćim oblikom poezije na svetu. Haiku pesnik povezuje trenutke iz prirode i svet unutrašnjih utisaka, da bi prikazao harmoniju, umerenost, jedinstvenost, celovitost i sveprožimajuću tajnu postojanja. Umetnost, život i priroda su u haiku pesništvu nerazdvojni i uvek isprepleteni.
Tri glavne osobine haiku su:

  • Srž haikua je „presek“ (kiru) – ovo je često predstavljeno kontrastom dve slike ili ideje i kireji („reč koja seče“) između njih, vrstom verbalnog interpunkcijskog znaka koji označava tren razdvajanja i boji odnos suprotstavljenih elemenata.
  • Tradicionalni haiku se sastoji od 17 slogova u tri stiha: 5, 7, 5. Alternativna haiku forma se sastoji od 11 slogova u tri stiha: 3, 5, 3.
  • Haiku tradicionalno sadrži kigo, reč koja simbolizuje određeno godišnje doba. Kigo reči su navedene i opisane u knjizi zvanoj saijiki.

Moderni japanski haiku (現代俳句 gendai-haiku) sve više ne prati tradiciju 17 slogova i tematiku prirode, ali zadržava dovođenje slika, predstava u kontrast. Noviji stav je da suprotstavljene slike moraju biti direktno suprotstavljeni svakodnevni objekti ili pojave. Na japanskom, haiku se tradicionalno štampa u jednoj vertikalnoj liniji, dok se haiku na engleskom često pojavljuje u tri reda kao paralela haiku trostihu. Isprva nazvan hoku, haiku je dobio ime od japanskog pisca Masaoka Shiki, krajem 19. veka.

diže se magla…
sada vidimo samo
okom vidljiv
– Kato Šuson